“ГУЛХАЙРИДОШЛАР ОИЛАСИ” ВАКИЛЛАРИ БИЛАН ТАНИШИШ МАВЗУСИНИ ЎҚИТИШ МЕТОДИКАСИ

Authors

  • Муталов Каримжон Абдурахимович Чирчик давлат педагогика университети биология кафедраси доценти
  • Ҳайитов Миржалол Рахмонович Чирчик давлат педагогика университети биология факультети 2-курс магистранти

Keywords:

бамия, субтропик, магнолия, in-vitro, Hibiscus esculentus L, сабзавот, шиллиқ модда, Dillinidae, нектар, дағал тола, энергетик қувват.

Abstract

Гулхайридошлар - икки паллалилардан айритожлиларга мансуб барглари панжасимон ўйма, гуллари актиномор, икки жинсли, йирик,оқ сариқ ёки пушти, косачаси икки қават, меваси кўсак. Ер юзида 80 га яқин туркум ва 1500 тури бор.Уларнинг кўпчилиги субтропик худудларда тарқалган. Ўзбекистонда 7 туркумга оид 27 тури ўсади. Булардан гулхайри, ғўза, каноп, бамия, бўритароқ, тугмачагул кенг тарқалган асосан бир йилликар, кўп йиллик қисман бута ва дарахтлар киради. Гулкосачаси 5 та гулкосабаргининг қўшилишидан ҳосил бўлган. Кўпчилик вакилларида косача икки қаватли, бунда остги гулкосача эркин ҳолдаги ёки қўшилган гулбаргчалардан ташкил топган. Гултожибарглари 5 та эркин, чангчилари кўп, иплари бир-бири билан қўшилиб, уруғчини ўраб туради. Уруғчиси битта меваси 3-5 уяли кўсак ёки бир уруғли жуда кўп мевачаларга бўлинадиган йиғма мева. Бу оила вакилларидан кўпидан тола, дори- дармон , бамия сабзавот экини сифатида бошқалари эса манзарали ўсимлик сифатида экилади.

Downloads

Published

2023-04-16

Issue

Section

Articles

How to Cite

“ГУЛХАЙРИДОШЛАР ОИЛАСИ” ВАКИЛЛАРИ БИЛАН ТАНИШИШ МАВЗУСИНИ ЎҚИТИШ МЕТОДИКАСИ. (2023). European Journal of Interdisciplinary Research and Development , 14, 147-151. https://ejird.journalspark.org/index.php/ejird/article/view/477